Дигитални филм у едукацији наставника

Дигитални филм има вишеструку примену у едукацији ученика јер омогућује њихово активно укључивање у наставни процес, као и развој сарадничког односа између ученика и наставника. Међутим, подједнако добро, дигитални филм може да послужи и као средство за едукацију наставника, јер премошћава физичке и временске препреке и омогућује наставницима да од своје куће прате трендове у образовању и напајају се свежим идејама, преко потребним свима који раде у школама.

Ако сте наставник који ради на свом професионалном и личном усавршавању, заљубљеник у доживотно учење и неко ко прати иновације у образовању, вероватно сте погледали бар један ТЕД видео. У случају да нисте, имате прилику да то учините након читања овог чланка и да се као и ја запитате шта се то очекује од наставника у XXI веку, у ком знање постаје императив, a како многи стручњаци тврде, квалитетно знање данас је могуће само уз квалитену примену информационо-комуникационих технологија.             

ТЕД сајт сам открила пре више од годину дана сасвим случајно, покушавајући да пронађем на интернету више информација о раду једног стручњака за образовне технологије кога сам слушала уживо и чије су ме идеје и ентузијазам надахнули и покренули да освежим своју наставу смелијим иновацијама.

Шта је ТЕД

ТЕД  је непрофитна организација чији је основни циљ ширење инспиративних прича, искустава и идеја. Настала је 1984. године као четвородневна конференција одржана у Калифорнији, да би током наредних година прерасла у важан ослонац за идеје које мењају свет кроз различите иницијативе. У почетку  је окупљала предаваче из три области: технологије, забаве и дизајна – отуда и назив ТЕД (скраћено од Tehnology, Entertainment, Design), али се тематика касније проширила и на друге области, као што су култура, наука, уметност, глобална питања итд.  

Срж ТЕД конференција чине осамнаестоминутна предавања водећих светских мислилаца и практичара, који својим иновативним идејама померају свет. Међу ТЕД говорницима се налазе имена попут Била Гејтса, Стивена Хокинга, Сир Кена Робинсона, Сугата Митре и многих других људи са визијом како да свет учине бољим и хуманијим. Предавања се снимају и може им се слободно приступити са ТЕД сајта. До недавно су се могла пратити само на енглеском језику, али захваљујући отвореном пројекту превођења у коме учествују волонтери из целог света, постоје титлови и на српском језику.

Да је Исак Њутн снимио видео о математичкој анализи, ја не бих морао

У којој мери видео као медиј има моћ да преобликује образовање уверила сам се из предавања Салмана Кана покретача Кан Академије, која почива на видео материјалима.  У свом предавању на сликовит и духовит начин Кан демонстрира моћ интерактивних вежби и позива наставнике да преокрену традиционални сценарио у учионици по коме су наставници преносиоци, а ученици пасивни примаоци знања. Колико је овај традиционални модел застарео уверавамо се свакодневно, покушавајући да у 45 минута задовољимо образовне потребе тридесетак ученика различитог потенцијала, стилова учења, интересовања.

Добробит од коришћења видеа као замене за класична предавања је, по Кану, вишеструка. На првом месту, постиже се индивидуализација –ученици могу да уче у време које им одговара, сопственим темпом, могу да паузирају снимак, гледају одређене делове више пута. Друга добробит је појачана интеракција између ученика као и ученика са наставником.Уклањањем класичних предавања постиже се да ученици на часу раде задатке и решавају проблеме кроз међусобну комуникацију, а наставник уместо да фронтално предаје лекцију може да пружа индивидуалну помоћ ученицима који заостају у савладавању градива или даје додатне изазове онима који су напреднији. Можда најважнија добробит и за ученике и за наставнике би била у томе што би ученици добили врхунске предаваче  чије их видео инструкције инспиришу и мотивишу,а наставници се у учионици више не би презнојавали покушавајући да испредају лекцију незаинтересованом аудиторијуму, већ би преузели улогу ментора, који пружа подршку и усмерава ученике у процесу стицања знања.

Оно што ме је нарочито фасцинирало у Кановом предавању, јесте то што се идеја да се уз помоћ видеа преобликује настава у учионици зачела сасвим случајно, из његове жеље да помогне својим сестрићима да савладају компликовано градиво из математике. Испоставило се да је Кан својим рођацима много занимљивији на Јутјубу него уживо, а снимци његових предавања постали су популарни међу  ученицима, али и наставницима  широм света који су његове видео лекције давали ученицима за домаћи задатак, што им је остављало више простора за сараднички  и менторски рад у учионици. Резултат оваквог начина коришћења технологије у настави је супротан страховима већине наставника – уместо очекиване дехуманизације, добија се  хуманизована учионица.

Може ли наставник као предавач бити замењен

Ако је економском аналитичару један експеримент променио живот и учинио од њега особу посвећену образовању, шта тек може да учини експеримент једног стручњака за образовне технологије?

Питањепредавачке улоге наставника продубиојеСугата Митра, професор образовне технологије на универзитету Њукастл у Великој Британији који је 1999. године  покренуо пројекат под називом Рупа у зиду.

У најнеразвијенијем делу Њу Делхија, Сугата Митра је поставио у једну кућицу компјутер прикључен на брзи интернет. Компјутеру се могло приступити само споља преко рупе у зиду. У околини кућице поставио је скривене камере и отишао. Када се након три месеца вратио, могао је видети гомилу деце која не само да користе компјутер, већ и  једни друге подучавају користећи речи из енглеског језика. У току неколико наредних година, Митра је понављао овај експеримент у различитим урбаним и руралним деловима Индије и резултати су били потпуно запањујући: деца су, у срединама где није било писмених, нити заинтересованих одраслих људи, потпуно сама савладала основне вештине рада на рачунару, користила интернет, четовала, играла видео игрице и при том користила језик који нису имала прилику ни да чују, ни да уче у школи. Једина врста едукације коју су користили била је вршњачка едукација.

Из овог експеримента Сугата Митра је извео закључак да је учење највероватније самоорганизијући систем чиме је довео у питање целе образовне системе, посебно оне засноване на доминантној улози наставника. Са друге стране, указао је на још недовољно истражене могућности неформалног образовања и потребу прилагођавања школе као институције ученицима, а не обрнуто као што је било до сад.  

Након Митриног предавања не можемо да се не запитамо како ће изгледати школа будућности. Хоће ли у њој наставник бити замењен супер-моћним рачунарима, или ће и даље остати у учионици али са знатно измењеном улогом?

Уместо закључка

Како оспособити ученике за доживотно учење преко потребно за живот и рад  у XXI веку,  како пробудити њихове успаване потенцијале, развити критичко мишљење – верујем да су ово нека од питања која описују нову улогу наставника.

С обзиром да живимо у дигиталној ери у којој су информације брзе и лако доступне, искористимо то да се напајамо идејама људи који имају снагу да преокрену слику учионици.  У наставку, предлажем вам да погледате нека од ТЕД предавања која ће можда успети да вас инспиришу, мотивишу и покрену.

Линкови

Аутор: Југослава Лулић,

Техничка школа “9. мај”, Бачка Паланка