За себе сматрам да умем да се сналазим на компјутеру и нешто мало мање на мобилном телефону, али објективно гледано ја сам наставник биологије, а не информатике, те не могу себе да назовем стручним. Велико је питање да ли могу себе да назовем и информатички писменим. Зато, не очекујте од мене много одговора, али макар умем да поставим питања.

Најпре, шта значи да сам информатички писмен?

Да ли то значи да могу да урадим елементарно: да пошаљем мејл и да сурфујем нетом или то ипак подразумева више? И шта је то више? Могао бих рећи да сам информатички писмен ако умем да организујем наставу уз помоћ е-алатки, али друга је димензија да ли је то добро и сврсисходно. Другим речима, ако ми час не успе иако сам поменуте алатке користио, нисам сигуран да сам их користио како треба. Лако је направити аналогију: човек може да уме да напише и слова и речи, али ако не уме да састави правилну реченицу, не говоримо баш о писменом човеку.

Где сам ја у односу на окружење?

Ово питање се логички намеће, када већ поставих оно претходно. Савремено друштво има и неке своје захтеве и питање је да ли ја умем да одговорим на њих. Међутим, окружење може да се посматра и као непосредно окружење; колико сам ја вешт у односу на моје колеге наставнике? Ситуацију додатно компликује то што се често дешава да колега зна неке „трикове“ које ја не знам, али и обратно. Чији „трикови“ су „јачи“? И што је битније, чији су сврсисходнији и ко од нас може да се назове информатички писменим? И, напокон, ако се утврди да сам ипак ја тај који је најбољи у школи, да ли то значи да сам ја тај који се може назвати писменим у области информатике?

Да ли неке друге вештине утичу на информатичку писменост?

Зарад сналажења на компјутеру веома је потребно знање енглеског језика. Да ли човек који не зна језик може да се сматра информатички писменим? Ја са тим немам већих проблема, али не умем да куцам наслепо. Колико ме то удаљава од информатичке писмености?

Да ли сам информатички неписмен ако не дозвољавам мобилне телефоне на часу?

Припадам групи наставника који нема добро мишљење о тзв. мобилном учењу и некако увек очекујем злоупотребу у виду писања порука на друштвеним мрежама и фотографисањима када им време није, па се не могу назвати апсолутним поборником ИКТ-а. Да ли да и даље верујем да сам е-писмен?

То су неке моје недоумице које сам поделио са вама, али оно у шта сам једино сигуран је да ћу градити (и информатичку и сваку другу) писменост што више будем учио. А једно од места где се може много тога научити у овој области је и сајт „е-писмен“. Зато га топло препоручујем свима и верујем да ће одговорити и на многа ваша питања.

Дејан Бошковић

наставник биологије

ОШ „Иво Андрић“, Београд